Пост
Заједно са молитвом пост спада у најважнији садржај живота сваког хришћанина.
Пост је, као што је познато, уздржавање од мрсне хране и прекомерног јела и пића.
Међутим неједење мрсне хране није суштина поста. Најважнија одлика поста је уздражавање од рђавих и злих дела, затим чињење добрих дела и вежбање у врлини, праштању, скромности, смирењу, у обуздавању свих телесних страсти које разарају духовни живот сваког хришћанина. Значи, пост је не само телесно уздржавање, него и духовно.
Црква је прописала четири поста годишње: Васкршњи или Часни пост, Петровски, Госпојински и Божићни. Ови постови се зову вишедневни, а једнодневни је пост сваке среде и петка, осим разрешених седмица (које се штампају у календару) и још:
Крстовдан уочи Богојављења 18. јануара; Усекованије 11. септембра и Крстовдан 27. Септембра. У ове дане се не једе месо и маст, јела од млека и друго што је, мање више познато. Једе се, дакле, посна храна спремљена на уљу.
Када неко жели да се причести, обавезан је да, седам дана уочи причешћа, пости “на води”, значи без уља. Све што се спрема од биљних намирница, припрема се на води (куван пасуљ, кромпир, шаргарепа, грашак и сл.) и не запржава се. Овде је важно нагласити да, уколико слава падне уз пост, у среду или петак, или неки други посни дан, обавезно се спрема посна слава.
Исто тако, уколико се обавља сахрана или даћа, спрема се посна храна, без обзира да ли се у тој кући пости цео пост. Неки верници посте само прву и последњу недењу поста, сматрајући да је то довољно. То је исто као кад би зидали мост преко реке, па озидали са једне и друге стране обале а средину оставили несаграђену.
Пост је средство које православном хришћмаже у изградњи спасења, а које се састоји у уздржавању од извесне врсте хране, од рђавих мисли, жеља и дела, као и у умножавању молитава, доброчинства, а исто тако и у ревности упражњавања свих хришћанских врлина. Циљ поста је очишћење тела, а изнад свега прослављање Бога и поштовање његових светих. Постећи, православни хришћани се непрестано сећају Христових страдања за њихово спасење. Пост налазимо у скоро свим религијама, у разним облицима; као израз кајања и туге, као средство умилостивљења, чишћења и доласка до вишег степена духовног сазнања и узрастања и као припрену за исвесне религијске обреде. У Старом и Новом завету такође се много говори о посту, као божанској установи и одредби. У Старом завету Мојсије је постио 40 дана на Синају (не једући ништа), да би се удостојио да од Бога прими Десет Божјих заповести. Исто тако, и Нови завет је препун примера поста. Господ Исус Христос је попут Мојсија постио 40 дана на Гори Кушања, а постили су и свети апостоли, као и сви прави хришћани. Јер, у хришћанству, први подвиг који стоји пред човеком, јесте испуњење прве Божје заповести, коју је Бог дао још нашим прародитељима у рају:“Само рода с оног дрвета усред врта не једите и не дирајтеу њ, да не умрете“(Пост 3,3).
А то је заповест о посту , тј. о уздржању. Нарушавање заповести о посту (Адам ту заповест није одржао) први је грех.
Зато и први подвиг човека у ослобођењу од греха, јесте држање поста. Пост је, дакле, прва неопходност на путу нашег спасења, а Црква га сматра као врло важну и значајну установу за духовни и телесни живот.
Пост има две стране: телесну и духовну.
Телесни пост је уздржавање од извесних јела и алкохолних пића, а по строгости, или начину уздржавања, постови се деле у пет категорија:
- потпуно уздржавање од (сваке врсте) јела и пића (чак и вода), као прва три дана Великог поста и Велики петак;
- сухоједење, узимање „суве хране“, без уља и вина, једанпут на дан, и то у 9. Час (око 3 сата после подне);
- једење јела спремљеног само на води (код нас познат као строги пост пред причешће);
- узимање јела и вина, са уљем два пута дневно; и
- једење рибе и пијење вина ( најблажи начин поста).
узимање хране више од једанпут на дан зове се ублажење поста, а када се узимају уље и вино, тада се чини разрешење поста. Постоје четири врсте разрешења поста:
- разрешење „на све“;
- разрешење „на јаја и млечне производе“;
- разрешење „на рибу“;
- разрешење „на вино и уље“.
Треба напоменути да поред установе одређених дана и периода поста од стране Православне цркве, регулисање питања разрешења за сваког верника посебно се оставља расуђивању његовог духовног оца, који понекад поступа са снисхођењем, дакле према слабостима човека и према мери на корист његове душе. Духовни пост је уздржавање од грешних мисли, жеља и дела, уз умножење молитве и хришћанских врлина.
Постови се деле у две групе: на једнодневне и вишедневне.
Једнодневни постови су: свака среда и петак преко године (осим такозваних трапавих седмица), Усековање главе св. Јована Крститеља (29. августа/ 11. септембра), Крстовдан (14/27. септембра) и Крстовдан (5/18. јануара).
Вишедневни постови су они које је Црква установила пред велике празнике.
Постоје четири вишедневна поста:
Васкршњи (Велики или Часни) пост, Божићни пост, Госпојински пост и Пост светих апостола (Петровдански пост).